Шумадијски управни округ

О округу

Шумадијски управни округ налази се у централном делу Србије, на простору древне Шумадије, оивичен планином Рудник са јужне, Гледићким планинама и Моравом са источне, смедеревским и београдским атаром са северне и колубарским басеном са западне стране, граничећи се са деловима територија које припадају општинама Колубарског, Моравичког, Рашког, Расинског, Поморавског и Подунавског управног округа, као и града Београда.

Подручје Шумадијског управног округа обухвата Град Крагујевац и општине: Аранђеловац, Топола, Баточина, Лапово, Кнић и Рача. На подручју овог округа, површине 2.387 км2, у 174 насељених места (према попису из 2011.године) има 290.900 становника. Седиште Округа је Град Крагујевац.

Број становника насељених места

Крагујевац
Број становника 177.468
Број насељених места 57

Аранђеловац
Број становника 46.079
Број насељених места 19

Топола
Број становника 22.207
Број насељених места 31

Кнић
Број становника 14.205
Број насељених места 39

Рача
Број становника 11.475
Број насељених места 18

Баточина
Број становника 11.759
Број насељених места 11

Лапово
Број становника 7.707
Број насељених места 2

Шумадијски округ
Број становника 290.900
Број насељених места 174

Град - општина Број становника Број насељених места

Крагујевац

Аранђеловац

Топола

Кнић

Рача

Баточина

Лапово

Шумадијски округ

177.468

46.079

22.207

14.205

11.475

11.759

7.707

290.900

57

19

31

39

18

11

2

174

Основу привређиваља на овом подручју чини производња разних прехрамбених и непрехрамбених производа, аутомобила и ауто делова, камиона, ловачког и спортског оружја, алата, машина, минералне воде, грађевинског материјала, трикотаже, обуће, алкохолних и безалкохолних пића и друго. Према гранама и делатностима, основне активности запослених су у индустрији и рударству, пољопривреди, грађевинарству, трговини, занатству, саобраћају, угоститељству и туризму, просвети, здравству, култури, државној управи, финансијским и разним другим производним, ванпривредним или услужним делатностима.

На површини од 167.209 xa пољопривредног земљишта Шумадинци узгајају житарице, сточно, крмно и индустријско биље, баве се земљорадњом, сточарством, воћарством, виноградарством, повртарством и слично.

Путна мрежа је доста развијена, са укупно 1.563.50 км путева (аутопут, магистрални, регионални и локални путеви). Преко ових простора готово 120 година пролази и железничка пруга Будимпешта – Нови Сад – Београд – Ниш – Скопље – Атина, затим за Софију и Истамбул, као и крак који преко Крагујевца одваја за Краљево – Пожегу – Ужице и даље. Овде су посебно значајни железнички чвор и центар у Лапову. Кроз овај Округ већ неколико деценија пролази и ауто пут Београд – Ниш.

Туристичко историјске знаменитости на овом простору су: Меморијални комплекс „Први српски устанак“ у Орашцу, као и Буковичка бања, пећина „Рисовача“ у општини Аранђеловац, Задужбина краља Петра I Карађорђевића и Карађорђев град у Тополи, Спомен парк и музеј „Шумарице“, Гимназија, Стара тополивница, комплекс зграда старог градског језгра „Милошев венац“, Стара црква и Стара скупштина у Крагујевцу, стара железничка станица у Лапову, остаци старог града Борча и Гружанско језеро у општини Кнић, као и више манастира, цркава, музеја, бања, језера, река и планина.

Значајне културне манифестације у Округу су: „Крагујевачки октобар“ и „Велики школски час“ у Крагујевцу, „Опленачка берба грожђа“ и Смотра народног стваралаштва у Тополи, „Гружански дани “ у Книћу, манифестација „Златно зрно Шумадије“ , итд.

О култури, историји и традицији трајно и континуирано се стара више институција које су специјализоване и стручно оспособљене за ове области, међу којима су посебно значајне: Завод за заштиту споменика културе, Историјски архив Шумадије, Народни музеј, Спомен музеј „21.октобар“, Народна библиотека „Вук Караџић“, Театар „Јоаким Вујић“, КУД „Абрашевић“ – сви из Крагујевца.